Oblak tačaka (engl. Point Cloud) je skup tačaka koji najčešće predstavlja spoljašnju površinu objekta u nekom koordinatnom sistemu. U 3D Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu pomenute tačke su definisane koordinatama X, Y i Z.
Oblak tačaka danas je moguće dobiti na više načina:
- 3D digitalizacijom, odnosno 3D skeniranjem površine objekta korišćenjem 3D skenera,
- Na osnovu modela dobijenog modeliranjem u nekom od savremenih CAD softvera (CATIA, SolidWorks, NX, Solid Edge, Inventor, Pro Engineer, …)
- Na osnovu analize DICOM slika dobijenih sa medicinskih ili industrijskih CT skenera,
- Korišćenjem LIDARa i drugih uređaja za digitalizovanje površine Zemlje, generisanje 3D modela urbanih sredina,
- 3D skeniranjem na vozilima Google Street View ili self driving vehicles.
U najvećem broju primena oblak tačaka se generiše digitalizacijom površine objekta korišćenjem 3D skenera. Ovi uređaji snimaju veliki broj tačaka na površini objekta. Drugim rečima, oblak tačaka predstavlja skup tačaka čiji su položaji u prostoru određeni merenjem. Rezultat je gust oblak tačaka koji se sastoji od nekoliko hiljada do nekoliko miliona tačaka, zapisan u formi ASCII ili binarne datoteke.
Oblak tačaka se koristi za prikazivanje volumetrijskih podataka dobijenih na osnovu medicinskih slika. Kod geografskih informacionih sistema, oblaci tačaka su jedan od izvora na osnovu koga se kreira model digitalne elevacije (digital elevation model) terena. Oblaci tačaka se takođe koriste za generisanje 3D modela urbanih sredina.
Oblak tačaka ima različite namene:
- Kreiranje 3D CAD modela za već izrađene delove (engl. Reverse Enginering),
- Generisanje modela konačnih elemenata (engl. Finite Element Model Generation),
- Industrijska metrologija i kontrola kvaliteta (engl. Industrial Metrology and Quality Control),
- Brza izrada prototipova (engl. Rapid Prototyping),
- Kreiranje modela izvedenog stanja,
- Rekonstrukcije, modernizacije i adaptacije,
- Vizualizacija,
- Arhiviranje
- Animacija, …
[canvasio3D width=”600″ height=”400″ border=”1″ borderCol=”#FFFFFF” dropShadow=”1″ backCol=”#FFFFFF” backImg=”…” mouse=”on” rollMode=”off” rollSpeedH=”0″ rollSpeedV=”0″ objPath=”Bondtech-Prusa” objScale=”0.55″ objColor=”#A9A9A9″ lightSet=”1″ reflection=”off” refVal=”5″ objShadow=”off” floor=”off” floorHeight=”42″ lightRotate=”off” vector=”off” mousewheel=”on” Help=”off” text=”Poligonalni model” loadingText=”Loading Poligonalni model”] [/canvasio3D]
Međutim, oblak tačaka ne može biti direktno upotrebljen kod većine primena. Uobičajena praksa je da se konvertuje u poligonalnu mrežu (mrežu trouglova), NURBS model ili CAD model kroz proces koji se naziva rekonstrukcija površine. U domaćoj literaturi oblak tačaka se nepravilno postovećuje sa poligonalnom mrežom. Međutim, postoji bitna razlika: poligonalna mreža je model geometrije površine posmatranog dela, dok je oblak tačaka samo skup tačaka na površini modela. Kao takva, poligonalna mreža pruža više informacija o konfiguraciji spoljašnje površine modela. Savremeni CAD softveri opremljeni su modulima za rad sa oblacima tačaka. Njima se oblak tačaka, uz uvođenje neophodnih aproksimacija, prevodi u površinski NURBS ili zapremiski CAD model. Celokupan postupak dobijanja površisnkih ili zapreminskih modela naziva se reverzni odnosno inverzni inženjering.