Fotogrametrija je tehnika kojom se dobijaju geometrijske karakteristike objekta na osnovu serije mernih fotografija.
Fotogrametrijski merni sistem sastoji se od DSLR fotoaparata sa odgovarajućom optikom, referentnih mernih tačaka (kodiranih i nekodiranih), referentnih mernih krstova, referentnih mernih letvi i kompjutera visokih performansi sa odgovarajućim softverom. Merna oprema je mobila i robustna.
Industrijska fotogrametrija zahteva da referentni objekti (referentne merne letve) budu kalibrisani i da imaju validne kalibracione sertifikate. Sve ostale komponente koje ulazi u sastav industrijskih fotogrametrijskih sistema su profesionalnog kvaliteta. Zbog toga su industrijska merenja obavljena ovom tehnikom komplementarna sa merenjima koja se tradicionalno obavljaju na koordinatnim mernim mašinama.
Proces merenja sastoji se od sledećih koraka:
- Merna oprema i merni objekat se instaliraju u prostor sa stabilnim mikriklimatskim uslovima; iako se merna oprema kalibriše na mestu merenja, u pogledu tačnosti merenja veoma važan zahtev je da se temperatura ne promeni značajno tokom merenja,
- Na objekat merenja postavljaju se nekodirane referetne merne tačke; zadatak im je da omoguće identifikovanje željenih geometrijskih entiteta na objektu merenja,
- U mernu zapreminu se postavljaju kodirane referentne tačka i/ili referentni merni krstovi; zadatak im je da omoguće određivanje položaja kamere,
- U mernu zapreminu (gabariti mernog objekta) se postavljaju referentne merne letve; zadatak im je da omoguće određivanje veličine objekta,
- Pravi se serija mernih fotografija objekta:
- prve četiri merne fotografije služe za samokalibraciju sistema,
- operater vodi računa da se na svakoj mernoj fotografiji vidi najmanje 5 kodiranih referentnih tačaka ili referentni merni krst i da se svaka nekodirana referentna tačka vidi na najmanje 3 merne fotografije,
- Merne fotografije se učitavaju u fotogrametrijski softver koji izvodi sledeće operacije:
- identifikuje kodirane referentne tačke i na osnovu njih raspoređuje u fotografije u prostoru,
- identifikuje sve tačke na fotografijama,
- identifikuje referentne merne letve i daje dimenzionalnost mernom projektu,
- iterativno podešava položaje svih elemenata sve dok se ne minimiziraju odstupanja položaja svih identifikovanih tačaka.
- Inženjer vrši obradu mernih rezultata, na mestu merenja ili u mernoj laboratoriji.
Obrada mernih tezultata može da se vrši na osnovu CAD modela (dimenzije i tolerancije se povlače iz modela) ili na osnovu crteža (dimezije i tolerancije se ručno unose sa tehničkih crteža). Na sledećim slikama prikazani su primeri stranica mernih izveštaja gde su merenja vršena bez CAD modela.
Merni izveštaji su napravljeni na osnovu podataka čija je količina višestruko veća nego kod koordinatnih mernih mašina, a izveštaji su pregledniji i intuitivniji.
